Novac se obrće a reke presušuju

Zašto su bankari na tako kratkovid način investirali najmanje 700 miliona evra (i verovatno i mnogo više) u hidroenergetske projekte od kojih neki ozbiljno štete životnoj sredini i izazivaju proteste lokalnog stanovništva?

Finansiranje je u suštini aktivnost okrenuta budućnosti: bankari i menadžeri fondova računaju budući profit za pokriće sadašnje investicije. Pretpostavljaju buduću vrednost novca i procenjuju rizike kako bi pronašli najbolji model za finansiranje preduzeća ili projekta.

Kompanije i banke već dugo priznaju – bar u teoriji – da finansijska dobit znači malo bez uzimanja u obzir društvenih i ekoloških uticaja i procene stvarnih posledica odluka o finansiranju. Međutim, budućnost hidrocentrala, čak i onih malih nije toliko zelena koliko se čini.

Kumulativni uticaj

Da se razumemo, hidrocentrale nisu vodenice, već predstavljaju masivnu industrijsku infrastrukturu – tone betona izlivene su kako bi se zaustavile nekad moćne reke a kao posledica i većina rečnog živog sveta: riba, potočni rak i hiljade manjih organizama. Nekada su reke u blizini Jošaničke banje bile stanište ribljim vrstama kao što su potočna mrena, klen, krkuša i zlatni vijun – koje su sve na crvenoj listi Međunarodne unije za zaštitu prirode (IUCN), dok je zlatni vijun i strogo zaštićen u Srbiji.

Ove hidrocentrale se često nazivaju “protočnim”: u stvarnosti su sve osim toga. Brane blokiraju tok reke i formiraju mala jezera ispunjena peskom – rečnim sedimentom. Sa betonskih vodozahvata, voda se preusmerava kilometrima kroz cevi do mašinske zgrade sa turbinama na nižoj nadmorskoj visini. Između brane i mašinske zgrade, trebalo bi održati “biološki minimum” protoka, što je eufemizam za pretvaranje nekad moćnih reka i planinskih potoka u sanitarne kanale.

Do sada smo identifikovali 15 miliona evra* uloženih u region Jošaničke banje za izgradnju hidroelektrana. Taj novac je “konvertovan” u 17.8 km vodotokova koji su preusmereni u cevi, i još  9.2 km koje će biti, ostavljajući rečna korita sa niskim vodostajem ili bez vode tokom sušnih meseci. Ovo je u suprotnosti sa pravilima Erste grupe koja, između ostalog, zahtevaju usklađenost sa Okvirnom direktivom o vodama EU i koja takođe ne dozvoljavaju štetni uticaj na kritična prirodna staništa ili kritične slatkovodne resurse.

Lokalno stanovništvo nam je pružilo dokaze da se reke redovno potpuno isušuju.

Šta se može učiniti

Tri hidroelektrane koje smo posetili su još u izgradnji: Samokovska reka 1, Planska i Marići. Drveće i druga vegetacija uz obalu reke su nemilosrdno isečene. Vodovodne cevi prolaze ispod korita (u slučaju Planske koja je u izgradnji, a inače i kod hidrocentrala Velež 1 i Kašići koje su već u radu), što je u suprotnosti sa odredbama Zakona o zaštiti prirode Srbije zbog prekomernog poremećaja ekosistema i kvaliteta vode. Štaviše, Samokovska reka 1, finansirana od strane Sberbanke, duboko je u Nacionalnom parku Kopaonik. Treba ponovo preispitati da li je preusmeravanje 5.9 km rečnog toka u cevovode u suprotnosti sa ciljevima očuvanja prirode ovog područja.

Krediti za barem ove tri hidroelektrane mogu biti i dalje biti uslovljeni otklananjem nezakonitosti i usklađivanjem njihovog rada sa međunarodnim standardima i standardima samih banaka.

Za bolje obnovljive izvore

Iako je pozitivno što banke žele da finansiraju preko potrebnu tranziciju od uglja prema obnovljivoj energiji u Srbiji, presudno je osigurati valjanu analizu šteta i koristi. Broj malih hidroelektrana koji bi dovoljan da bi se ozbiljno doprinelo snabdevanju električnom energijom u Srbiji je toliko veliki da bi njihovom izgradnjom praktično svaki planinski tok u zemlji bio uništen.

Mere unapređenja energetske efikasnosti, kao i projekti odgovarajuće postavljenih vetrogeneratora i solarnih elektrane, tek treba da zažive Srbiji i imali bi puno koristi od podršku Erste i drugih banaka. Nedavno su se Erste, Unicredit i druge banke udružile za izgradnju vetroparka Košava, što je korak u pravom smeru.

Situacija u Jošaničkoj banji pokazuje da su, iako Erste i EBRD imaju razumne ekološke politike, i dalje potrebna poboljšanja. Konkretno, projekti koje finansiraju multilateralne razvojne banke putem komercijalnih posrednika izazivaju probleme, pošto se procena o životnoj sredini u velikoj meri delegira na komercijalne banke.

Slučajevi kao što je Jošanička banja pokazuju da nedostaje ili znanje, ili zainteresovanost ili možda  kapaciteti da bi se ovaj posao sproveo na odgovarajući način. Istovremeno javni nadzor ne postoji jer komercijalne banke ne otkrivaju imena projekata koje finansiraju. Očigledni nedostaci poput blokiranih ribljih staza prikazanih u ovom članku takođe ukazuju na to da nedostaje inspekcijski nadzor i primena postojećih pravila.

S obzirom na to da EBRD ove godine preispituje svoju Politiku zaštite životne sredine i socijalnu politiku, Banka treba da obezbedi da se štetnim projektima ne gleda kroz prste samo zato što se finansiraju preko komercijalnih posrednika. Istovremeno, primena Principa odgovornog ulaganja u energetski sektor Erste banke bi bila dovoljna da spreči negativne uticaje spomenute u članku samo ako bi se pravilno implementirala. Stoga treba naglasiti da se i postojeće politike banaka stvarno primenjuju i izvršavaju u praksi.

* Poznati krediti za hidroenergetske objekte koje smo posetili, korišteni za izgradnju. Mogući su dalji krediti realizovani nakon puštanja u rad.

** EBRD je dao kredit za hidroelektrane Vladići, Marići, Šutanovina i Velež preko WeBSEDFF šeme. Zajam je označen kao “kompletiran.”